„Naše sumnje su izdajnici, i čine da gubimo dobro koje smo mogli da dobijemo, i to strahujući da uopšte pokušamo.“ – Vilijam Šekspir
Nesigurnost i sumnja u sebe predstavljaju kočnicu koja nas sprečava da ostvarimo pun potencijal. Ponekad to može biti korisno jer nam pomaže da uvidimo naša trenutna ograničenja, a ponekad to može biti i izgovor jer se plašimo promene i jer smo suviše ušuškani u sigurnoj zoni, u našoj zoni komfora.
Ključno pitanje je kako se rešiti nesigurnosti?
Kako prevazići trenutke u kojima nemamo dovoljno vere u sebe?
Kako utišati taj destruktivni unutrašnji glas koji nas koči?
Ne moramo uvek i na sve znati odgovor ali bitno je da nismo prestali odgovore da tražimo. Zato, hajde da krenemo u potragu.
Moja prednost, moja životna vrednost – vrednosti nam pomažu da uvidimo naše pokretačke snage. Kada znamo za šta se zalažemo i šta nam je važno, lakše donosimo odluke koje su usklađene sa našim vrednostima. Jedan od najvažnijih načina za prevazilaženje straha ili paralize je taj da poznajemo sebe i da živimo u skladu sa svojim vrednostima.
Jako je važno da verujemo snažno – samosvest je jedan od najmoćnijih alata za lični razvoj. Bitno je da budemo svesni kako svojih prednosti tako i svojih mana, i da radimo na njima. Život je konstantno učenje. Zato treba da negujemo svoje jake a da jačamo svoje slabe strane.
Ja znam koliko vredim – nije loše pitati druge za savet i mišljenje ali ako ono što mi radimo zavisi od potvrde drugih onda te stvari ne radimo zbog sebe nego zbog njih. Hajde da ne obraćamo pažnju na to šta drugi misle o nama, neka oni misle o sebi.
Svako za sebe – najviše sumnjamo u sebe kada svoja dostignuća poredimo sa dostignućima drugih. Svako je različit, svako ima svoj životni put koji treba da pređe. Sigurno koračajmo svojom stazom života i budimo ponosni na svaki svoj korak.
Živ čovek greši – konstantno se vraćamo na trenutke i situacije kada nismo uspeli ili kada nismo uradili nešto kako treba. Oprostimo sebi, oslobodimo se osećaja krivice i dozvolimo sebi da nastavimo dalje.