Obliva me hladan znoj, noge su mi od olova, zakovana sam u mestu i srce mi tuče kao da će da izleti i u nepovrat odleti… Šta mi se to dešava? Šta me to spopalo i napalo.
STRAH… (osećanje koje obuzima, parališe, osećanje koje sputava i razara).
Pokušala sam da ga pobedim, uništim. Sva hladna oružja i sve borilačke veštine sam probala ali džaba. Borila sam se i borila, dok se nisam umorila. A onda u toj nesvesti i transu sam shvatila da ne treba da se borim, treba samo da ga zaobiđem, da ga prevaziđem. Ostala sam u ringu, odložila rukavice, pogledala protivnika pravo u oči (oće srce da iskoči) i rekla Zdravo.
Strah nije moj protivnik, on je moj saveznik.
E sad malo teorije, školskih lekcija i definicija.
Postoje racionalni i iracionalni strahovi. Racionalni strahovi su opravdani, utemeljeni na realnoj opasnosti sa kojom smo suočeni (recimo strah da će nas pregaziti auto koji juri 200 na sat u krivinu i ide pravo na nas), a iracionalni nemaju uporište u realnosti (to je kad Hari Mata Hari kaže Strah me da te volim). Iracionalni strahovi su zapravo naša mašta koja radi svašta. To su obično strahovi od određenih ideja i misli u koje verujemo ili osećanja kojih se plašimo. Razlika između imaginacije i stvarnosti je u vremenu. Realnost je nešto što se dešava ovog trenutka, sada i nikad više. Imaginacija se može odnositi i na prošlost ali i na budućnost (šta bi bilo kad bi bilo…).
Prva stvar koju treba da shvatimo je ta da strah nije urođen, strah smo pokupili od okoline, strah su nam usadili a mi smo ga u mašti dodatno razradili. Kada se rodimo nama je sve nepoznato, pa i strah. Strah usvajamo od drugih. Roditelji, profesori, knjige, televizija, časopisi… Naučili smo da se plašimo veštica, Baba Roge, serijskih ubica, crnih ptica (mislim Hičkok je kriv za to)…
Da bi smo se oslobodili straha potrebno je da disfunkcionalna verovanja (verovanja koja smo naučili) zamenimo funkcionalnim (verovanja za koja smo se odlučili).
Neka predstava počne: Anka je sedela u svojoj sobi zgrčena i paralisana od straha, onda su oko njene glave počele da lete Anđelka (funkcionalno verovanje) i Đavolka (disfunkcionalno verovanje).
Đavolka: Strah je opasan i moraš da ga zaustaviš.
Anđelka: Strah nije opasan, samo ga prihvati.
Đavolka: Šta se plašiš, što si p*ka.
Anđelka: To što se bojiš ne govori ništa o tebi kao osobi.
Đavolka: Ako ne nokautiraš strah, on će te stalno proganjati i mučiti.
Anđelka: Ako se opustiš, pozitivnim mislima prepustiš, strah će nestati, strah će da postoji prestati.
Upravljanje sopstvenim mislima traži dosta vežbe. Šta čekate, prionite na posao i prevaziđite strah. Neka vaša mašta radi svašta, ali u pozitivnom smislu.
Strah sa hrabrošću zamenimo i životu se okrenimo!
Tekst Mašta radi svašta napisano za Nedeljnikov blog, novembar2017. godine, prilagođeno za Virtualno ogledalo