Prošlost je sastavni deo našeg života i ključna stvar koja nas je oblikovala i dovela do mesta gde smo sada, zato je neophodno da je prihvatimo, pa čak i da joj zahvalimo. Bez prošlosti ne bismo bili tu gde jesmo i ne bismo bili to što jesmo.
Ako bežimo od prošlosti ona će ići u korak sa nama kroz ceo život, a ako se sa njom suočimo i ako je prihvatimo, živećemo slobodno i uživaćemo u svemu što nam se sada dešava.
Da bismo se rešili osećaja krivice zbog nečega što se desilo ili pak nečega što se nije desilo a želeli smo, potrebno je da:
- Oprostimo sebi da bismo mogli da nastavimo dalje. Da bismo bili srećni u sadašnjosti potrebno je da prihvatimo prošlost koja se desila. Potrebno je da prihvatimo činjenicu da je to nešto što ne možemo da promenimo. Prošlost treba da nam služi da iz nje učimo, da zbog nje rastemo, da se razvijamo, da napredujemo.
- Preuzmemo odgovornost za našu prošlost. Ovo je način da shvatimo da smo mi jedini odgovorni za sve što nam se dešava. Važno je preuzeti odgovornost za prošlost i stvari koje su se desile jer na taj način mi preuzimamo odgovornost za sopstveni život. Na taj način mi kažemo da smo mi glavni, da mi odlučujemo o našem životu.
- Prihvatimo i dobro i loše. Ukoliko želimo da oprostimo sebi i da preuzmemo odgovornost za sopstveni život potrebno je da prihvatimo. Hajde da se oslobodimo otpora i konstantne borbe sa prošlošću i sa sobom i da prihvatimo da je to tako. Ne vredi plakati nad prosutim mlekom…tako samo gubimo dragoceno vreme i energiju. Hajde da prihvatimo, hajde da nastavimo.
- Savladajmo lekciju koju nam je prošlost dala. Sva iskustva iz prošlosti nas uče nečemu i daju nam mogućnost da se razvijamo i da napredujemo. Hajde da sagledamo prošlost iz pravog ugla i da je iskoristimo na pravi način.
- Cry, baby cry. Zadržavanje emocija u sebi, pogotovo onih negativnih, loše utiče na nas i na naš život. Hajde da izrazimo sva svoja osećanja, hajde da dozvolimo sebi da se oslobodimo svih potisnutih emocija, da dozvolimo sebi da vrištimo, da plačemo i da skačemo.
Skoro sam pročitala rečenicu nepoznatog autora koja glasi „Ako previše gledate unazad, uskoro ćete tamo i krenuti.“ Hajde zato da prihvatimo ono što je bilo, da se radujemo onome što će biti i da uživamo u onome što je sada.