Svako ima urođene obrasce, ličnu priču koja nas definiše.
Kao deca mi smo radoznali, znatiželjni i želimo sve da probamo. Kao deca mi smo često vođeni čistom željom za istraživanjem. Padamo, ustajemo i nikad ne odustajemo. Igramo se, stvaramo, kreiramo svoju priču. Roditelji i okruženje su ti koji usmeravaju i nameću neko određeno ponašanje. Mnogi roditelji nesvesno usade u nas obrasce ponašanja koje su i oni pokupili od drugih. Pa tako mi imamo određenu sliku o tome ko smo a da to nije naša slika, i mnoga pravila o tome kako treba da živimo. Većina nas baš zbog tih usađenih obrazaca ima problem sa novcem, ljudima ili nekim drugim stvarima.
U toku odrastanja suočavamo se sa lekcijama koje vremenom oblikuju našu ličnost i ponašanje. Usvajamo predrasude, pogrešna uverenja ili obrasce koji nas koče, sputavaju i potpuno razaraju. U našem narodu se koristi rečenica „Pare ne padaju sa drveta“, zbog toga često razvijamo nezdrav odnos prema novcu. Ili, „Bez muke nema nauke“, što većina nas doživi tako da jedino ako se mučimo mi možemo da ostvarimo nešto, i na taj način sebe iscrpljujemo.
Obratimo pažnju na naše urođene obrasce, jer oni utiču na naše razmišljanje i ponašanje. Često nesvesno odbijamo od sebe stvari i prilike upravo zbog ovih obrazaca.
Bilo da su pozitivni ili negativni, optimistični ili pesimistični, ovi obrasci postaju toliko duboko ukorenjeni, da se uzimaju zdravo za gotovo, ne mogu se lako uvideti a samim tim ni promeniti. Dopustili smo našim urođenim obrascima da nas vode, dali smo im moć. Ne shvatimo da smo mi autori svega u našem životu, da smo mi urednici sopstvene priče i života.
Zato se pokrenimo i preispitajmo svoje obrasce, radimo na njima, promenimo ih tako da rade u našu korist, a ne na našu štetu. Ne treba da krivimo druge, jer su i oni te obrasce preuzeli od ljudi iz svog okruženje. Samo smo mi glavni i odgovorni za sebe i svoje misli, a upravo misli stvaraju ove obrasce. Zato treba da ih preispitamo i da ih promenimo onako kako mi želimo. Moć je u nama, mi ili stvaramo ili razaramo i sebe i svet oko sebe. Ako mi ne oblikujemo sebe po sopstvenoj meri i ako ne oblikujemo svoje okruženje, onda će naše okruženje da oblikuje i kontroliše nas.
I čisto da se zna da je briga ta koja je ubila mačku, a ne radoznalost. Zato, samo hrabro, istražujte, zalazite, pronalazite, budite radoznali.
(Tekst Da li je radoznalost ubila mačku napisan za Nedeljnikov blog, prilagođeno za Virtualno ogledalo)