„Život ne treba da bude život koji nam se dogodio, već roman koji smo sami stvorili.“ – Novalis
U dvadeset prvom veku sve je komplikovano. Veze i odnosi su komplikovani, stvari su komplikovane, sve je zakomplikovano. Umesto da pojednostavimo život i uživamo u njemu mi ga toliko zakomplikujemo da mislimo da je težak i nepodnošljiv.
Živimo u sredini gde nas uče kako da živimo, kako „normalan“ život treba da izgleda. Naučeni smo šta treba a šta ne treba i to je ono što nas sprečava da živimo život iz naših snova. Suviše se plašimo da iskočimo iz sveta koji su drugi izgradili za nas i zakoračimo u svet koji smo mi stvorili za sebe.
Plašimo se promene, rizika, nepoznatog i zato prihvatamo da živimo po šablonu. Za sve što je drugačije i što nije u skladu sa „normalnim“ i opšte prihvaćenim načinom života mi tražimo izgovore. Lakše je živeti u kutiji koja nam je poznata nego se usuditi da izgradimo vilu.
Ljudi žele drugačije živote ali se ne odriču starih jer se plaše nepoznatog, plaše se neuspeha. Odluka je na nama. Da li želimo da se žalimo na to kako živimo ili želimo da nam nebo bude granica?! Zašto se držati poznatog kada je toliko divnih stvari oko nas koje čekaju da ih otkrijemo! Zašto živeti na jednom mestu kada je ceo svet naš dom! Zašto da živimo a ništa da ne doživimo?
Baš kao što dizajniramo stan, odeću, hranu, isto tako možemo da dizajniramo i sopstveni život. Savršeno mesto stanovanja nije stan ili kuća, savršeno mesto je naš život. Zašto ga onda ne bismo dizajnirali kao i sve drugo.
Elastično, ne plastično – život je nepre dvidiv, danas jesi sutra nisi. Potrebno je da budemo fleksibilni i da se menjamo ako želimo da uživamo u životu. Sve što je kruto lako puca pod teretom promene. Zato je potrebno da kroz život plešemo kao grane na vetru.
Širom otvorenih vrata – ako želimo da lepe stvari uđu u naš život potrebno je da ih pustimo. Ljudi koji su zatvoreni za novo i drugačije, zatvoreni su i za život. U životu je sve moguće i baš zato je potrebno da budemo otvoreni i da prihvatamo sve što se na našem putu nađe, jer jedino tako ćemo živeti i doživeti život na pravi način.
Društvo istraživača – pred nama je beskrajno prostranstvo mogućnosti i prilika. Život je dar i zato ga treba iskoristiti. Da bi naš život bio ispunjen i lep potrebno je da istražujemo. Hajde da istražujemo nove ideje, nove puteve, različite predele i kulture jer ćemo jedino tako upoznati sebe i svet oko sebe. A tek kada upoznamo sebe i kada shvatimo da postoji beskonačno mnogo varijanti, tek tada ćemo znati kakvim životom želimo da živimo…i tek tada ćemo moći baš tako i da živimo.