Nije dobro dok nije savršeno. Rečenica je koju mnogi od nas koriste ili kojom se vode. Previše kontrole, stresa i previše opterećivanja oko toga da nešto bude savršeno. A šta je to savršenstvo? Da li postoji nešto što je zaista savršeno ili je upravo savršeno baš zato što je drugačije, baš zato što ima neku „manu“. Sve je stvar izbora i percepcije.
Trka za savršenstvom nas koči, sputava i opterećuje. Zato je potrebno da otpustimo kontrolu, da se prepustimo životu i uživamo u stvarima takvim kakve jesu.
Pusti i životu se prepusti – dobro je znati kada treba nešto pustiti, kada treba energiju i vreme preusmeriti na nešto drugo. Stalna jurnjava za savršenstvom iscrpljuje i troši energiju koja je neophodna za svakodnevni život.
Na greškama se uči – dajte sebi pravo na grešku. Da bi se nešto postiglo i uradilo potrebne su i greške koje će nas naučiti kako dalje da nastavimo. Greška je samo znak da smo probali, da smo bili dovoljno hrabri da pokušamo.
Ode mast u propast – donošenje odluka samo po sebi pretstavlja teret a još ako se mi dodatno opteretimo zbog toga, to je siguran znak da neće ići kako treba. Sve se u životu reši i sve nas odvede baš tamo gde treba da budemo. Ne postoje prave ili pogrešne odluke, postoje samo drugačiji izbori. Na nama je da li ćemo naučiti lekciju ili ćemo je ponavljati.
Tuđi lajkovi nam nisu potrebni – da li nešto treba ili ne treba, da li je nešto ispravno ili pogrešno, mi odlučujemo a ne okolina, zato je potrebno da se rešimo potrebe da naš uspeh i nas same merimo kroz tuđe mišljenje. Tuđe mišljenje će uvek biti tuđe i u skladu sa njihovim iskustvom a to nema nikakve veze sa nama.
Neka glava malo spava – sve što neprestano radi može da otkaže, zato je potrebno i sopstveni mozak odmoriti. I baš kao što je Ivana Kuzmanović rekla „Previše analize dovodi do paralize“.