Klima se menja, jedan dan pada kiša drugi dan je sunce. Godišnja doba se menjaju, leto se polako povlači a jesen svoje žute skute dovlači.
A mi?
Da li smo mi spremni na promenu?
Da li smo tamo gde želimo da budemo u svojoj karijeri, u svom životu?
Ako nismo gde želimo da budemo…onda se pokrenimo, stvari na bolje okrenimo, sebe promenimo.
Većina nas zna da kaže: „Da, ali ja imam 30, 40, 50 godina, a za to mi treba najmanje 5 godina, znaš li koliko ću tada imati godina?“ Nismo ni svesni da ćemo i ako to ne uradimo imati isto toliko godina kao i ako to uradimo…ali postoji jedna ogromna razlika, ako to ne uradimo ostaćemo tamo gde smo i bili, a ako se usudimo da promenimo nešto, bar ćemo biti bogatiji za još jednu stvar u svom životu. Zato ne treba da nas ograničavaju naše godine ili naša trenutna situacija jer ko nešto želi nađe način da to i uradi, a ko ne želi, uvek nađe neko opravdanje.
Zato hajde da rizikujemo, hajde da se menjamo. Hajde da budemo kao drveće. Da se ne plašimo da se ogolimo, da se ne plašimo da požutimo, da smo spremni da opet procvetamo.
Izaberi po svojoj meri – sve u našem životu je odraz izbora koje pravimo. Obratimo pažnju na naše izbore…ako želimo drugačije rezultate od ovih koje smo postigli onda treba da pravimo i drugačije izbore.
Savršeno nesavršeni – svi mi imamo mane i to je ono što nas čini jedinstvenim. Život traži akciju ne perfekciju, zato prihvatimo svoje mane, svoje slabe strane. Budimo ponosni na svaki deo svoje ličnosti.
Osam puta sam pala, deveti put sam na noge stala – pobednik nije onaj koji nikad nije izgubio bitku, pobednik je onaj koji nikad nije prestao da se bori. Hajde da učimo iz svojih neuspeha jer će nam to znanje pomoći na putu do uspeha.
Opraštam ti zlatiborske zore… – opraštanje oslobađa, opraštanjem skidamo teret sa sebe. Oprostimo ljudima koji su nas povredili, oprostimo sebi, nastavimo dalje, nema razloga da se za bilo šta čovek kaje.
Ja sam ja, ti si ti, mi smo različiti – svako ima svoju priču, moja priča je moja a tvoja priča je samo tvoja. Ničija priča nije ista, ničiji život nije isti, pa nema razloga ni da ih poredimo. Kada svoj život poredimo sa nečijim, mi poredimo svoju realnost sa nekom slikom, nekom predstavom koju imamo o tome kakav je tuđi život, a to nije realnost.
Eliminiši malu – hajde da odredimo šta nam je u životu zaista važno, koje su to stvari koje su od suštinske važnosti za nas, a onda da eliminišemo sve ostalo. Ova metoda nam pomaže da pojednostavimo svoj život, da postavimo prioritete i odredimo šta je to na šta treba da se fokusiramo.
Probudi se…
Promeni se…
Oslobodi se…