Sigurna sam da ste bar jednom videli nekoga, ili ste čak to možda bili i vi, kako kuca poruku i prelazi ulicu. Moram priznati da sam i ja samu sebe par puta uhvatila kako se dopisujem dok hodam, i još se iznerviram ako mi neko svirne ili me na bilo koji način prekine u tome.
Nema sumnje da su ovi telefoni i sva ta moderna tehnologija omogućili razne pogodnosti i pristup mnogim stvarima, ali su isto tako učinili da se mnogo više oslanjamo na razlličite uređaje a ne na vlastiti mozak.
Kako nas svi ti pametni telefoni zaglupljuju i kako da budemo pametniji od njih:
Ljubav licem u lice a ne preko žice – više se družimo sa telefonima nego sa prijateljima. Čak i kada smo u društvu sa nekim, svi smo toliko okupirani dešavanjima na telefonu a ne u našem okruženju. Hajde svi lepo da ostavimo spravu, podignemo glavu i da uživamo u svemu što nas okružuje.
Ne štedim jer vredim – telefoni su postali statusni simbol i merilo lične vrednosti. Čak su i deca počela da se takmiče ko će da ima bolji telefon. Telefon je samo sredstvo komunikacije i izvor informacije a ne deo naše ličnosti. Ja sam mnogo više od telefona.
U telefon zevamo umesto da snevamo – pre spavanja čitamo vesti, šaljemo poruke, što čini težim da se potpuno opusimo i snu prepostimo. A san je direktno povezan sa našim učinkom u toku dana. Hajde u snove da utonemo u miru.
Isključi spravu, uključi glavu – pametni telefoni nude mnoštvo aplikacija, usluga i različitih funkcija, što dodatno opterećuje naš mozak pa nam je sve teže da se usredsredimo na jednu stvar. Isto tako sve više koristimo telefone da bismo videli gde se nalazimo i gdetreba da idemo. Više ni ne znamo sami da dođemo iz tačke C u tačku D, a kamoli iz tačke A u tačku B. Hajde da uključimo glavu i da se prepustimo avanturi. Hajde da ne uključujemo aplikaciju, hajde sami da potražimo željenu destinaciju.
I ZATO, PAMETNO SA PAMETNIM TELEFONIMA!
(Tekst Telefoni pametni a mi napisan za Nedeljnikov blog,prilagođeno za Virtualno ogledalo)