„Rat nije neophodan da bi se dostigla slava… U tehnologiji, umetnosti, nauci…leže mnogo lepši ciljevi od onih na bojnom polju.“ – Bertha von Suttner
Pisac, pacifista i prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir. Bertha von Suttner je želela lepšu planetu i zato se ceo svoj život borila za mir u svetu.
Rođena kao baronica Kinski, oca nije upoznala, a sa majkom je malo toga imala zajedičko. Ono što im je bilo zajedničko to su putovanja po Evropi na koja su išle sve dok majka nije i poslednje pare prokockala. Tada je Bertha odlučila da krene svojim putem. Postala je guvernanta porodici von Suttner. Zaljubila se u sina svog poslodavca, Arthura Gundaccar von Suttnera, zbog čega dobija otkaz i 1876. godine počinje da radi kao sekretarica Alfreda Nobela. Nakon samo nekoliko meseci napušta posao i vraća se u Beč kako bi se u tajnosti udala za Artura. Zbog neodobravanja ovog braka, njih dvoje odlaze na Kavkaz, gde provode devet godina. Živeli su od pisanja eseja, kratkih priča i drugih tekstova za razne novine.
Posle devet godina provedenih u izolaciji, vraćaju se za Austriju gde nastavljaju da se bave pisanjem, i gde će saznati za Međunarodnu mirovnu asocijaciju u Londonu i slične pokrete i organizacije širom Evrope.
Želeći da uzme učešće u mirovnim delovanjima, Berta 1887. godine počinje da piše knjigu Dole oružje u kojoj opisuje teror rata iz perspektive žene. Roman je objavljen dve godine kasnije. Umesto heroizma i slave, ona opisuje razaranje, uništavanje i lišavanje slobode na život. Niko do tada, a pogotovo ne žena, nije na taj način opisao svu brutalnost rata. Od ovog momenta ona sve svoje vreme i energiju posvećuje miru. Piše o tome, govori o tome, prisustvuje mirovnim sastancima i međunarodnim kongresima, pomaže da se oforme mirovne grupe, podučava i promoviše mir na sve načine.
Sa Alfredom Nobelom je ostala u kontaktu i redovno ga izveštavala o napretku i efikasnosti mirovnog pokreta. Time je na neki način inspirisala samog Nobela da među nagrade uvrsti i Nagradu za mir. Upravo Nobelova nagrada za mir 1905. godine odlazi u njene ruke.
Osniva „Austrijsko udruženje prijatelja mira“ i ostaje njegov predsednik sve do smrti. Berta je bila jedina žena koja je prisustvovala prvoj mirovnoj konferenciji. Odigrala je značajnu ulogu u širenju svesti o značaju mira i sveta bez nasilja i oružja.
Ni u sedamdesetim godinama nije odustajala od ove misije. Išla je na turneju po Sjedinjenim Američkim Državama tokom koje je pričala o organizacijama, skupovima i miru. Umrla je samo nekoliko meseci pre izbijanja Prvog svetskog rata i na neki način sebe sačuvala poraza i razočaranja u ljudsku prirodu.
Njeno ime danas nose mnoge ulice, trgovi i škole. Njena slika se nalazi na austrijskim novčanicama i kovanicama. Berta je verovala da je mir po prirodi normalno stanje, a da je rat posledica ljudske gluposti. Međutim mi kao da to ne čujemo ili ne razumemo.
I zato ja kažem:
utišajmo mržnju
pojačajmo osmehe
neka LJUBAV celom planetom odjekne